Depresija i asertivnost kod alkoholičara

Medicinska reč 2022; 3(1): 1–9

https://doi.org/10.5937/medrec2201001R

Originalni rad

Ana Ristić, Dragan Vukadinović

Apstrakt

Štetne posledice konzumiranja alkohola, kako za pojedinca, tako i za porodicu alkoholičara i širu društvenu zajednicu, dobijaju poslednjih decenija epidemijski karakter. Kod osoba koje boluju od alkoholizma, kao bolesti zavisnosti, često su prisutni simptomi depresivnosti. Raniji teorijski modeli su de­presivnost, konstatovanu kod ovih osoba, pozicionirale kao jedan od početnih simptoma, čak i jedan od etioloških fak­tora u nastanku alkoholizma. Savremena istraživanja na neurotransmiterskom i morfološkom nivou opisuju evidentne promene koje konzumacija alkohola izaziva, posebno nakon duževremene upotrebe, a prezentuju se, između ostalog, i depresivnim simptomima. Činjenica da je konzumacija alkohola vezana i za uticaj kulturološkog, običajnog odnosa sredine u kojoj osoba živi, inicira i razmatranje, odnosno analizu aser­tivnih kapaciteta osobe da se suprotstavi negativnim životnim stilovima.

Sprovedenim istraživanjem analizirali smo depresivnost i asertivne kapacitete 30 pacijenata na Odeljenju za alkoholizam, u okviru Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Gornja Toponica”. Potvrđeno je statistički značajno povećanje prisustva depresivnih simptoma kod ovih osoba. Ujedno je, primenom skale asertivnosti, konstatovan i statistički značajan niži nivo asertivnih kapaciteta ovih osoba. Analizom rezultata po­tvr­đena je teza, analizirana i u drugim radovima, da bi prilikom prijema alkoholičara na lečenje bilo potrebno da se u rutinsku kliničku praksu uvede skrining na depresiju, uz ponovnu dijagnostičku procenu posle četiri nedelje, radi distinkcije alkoholom indukovane depresije od sekundarne depresije. Lečenje sekundarne depresije moglo bi doprineti sprečavanju recidiva alkoholizma. Osim navedenog, asertivni trening, u okviru psihoterapije alkoholizma ovih pacijenata, i rad na povećanju nji­hovih asertivnih kapaciteta, bili bi u direktnoj funkciji održanja apstinencije.

Ključne reči: alkoholizam, depresivnost, asertivnost 

Ceo tekst 

Literatura

  • Berger J. Psihodijagnostika. Beograd: Zavod za udžbenike; 2014.
  • Bern E. Koju igru igraš – inventar igara koje ilustruju opšta načela transakcione analize. Beograd: Beoknjiga; 2003.
  • Brietenfeld D, Wolfl D, i sar. Alkoholizam – sprječavanje, liječenje, oporavak, PIPA – o Problemima Izazvanim Pijenjem Alkohola. Rijeka: HSKLA; 2010.
  • Ćirić Z, Dimitrijević B. Osnovi sudske psihijatrije i sudske psihologije. Niš: SKC Niš; 2009.
  • Čovičković Šternić N. Vodič dobre prakse za tretman alkoholizma. Beograd: Ministarstvo zdravlja Republike Srbije; 2013.
  • Gojković V, Milovanović R. Prikaz profila prestupnika alkoholičara dobijen na testu MMPI. NBP 2002; 7(2): 87-96.
  • Jovanović M. Anatomija adikcije. Kragujevac: Medicinski fakultet; 2002.
  • Kovačević M. Zavisnost od supstanci – etiologija. Engrami, 2002; 24(3-4): 143-55.
  • Mandić-Gajić G. Sekundarna depresija kod alkoholičara – klinički značaj. Vojn Sanit Pregl 2005; 62(9): 671-7.
  • Nenadović M. Narkomanije i alkoholizam. Beograd: Medicinski fakultet; 1995.
  • Popović V. Alkoholizam – epidemija našeg doba. Niš: Društvo bihevioralne prakse; 2007.
  • Preradović M. i sar. Bolesti zavisnosti. Beograd: Vojna knjiga; 2005.
  • Stojković Lj, Sedmak T. Alkoholizam – terapijski koncepti i praksa. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: 2003.
  • Strowig AB. Relapse determinants reported by men treated for alcohol addiction: the prominence of depressed mood. J Subst Abuse Treat 2000; 19(4): 469–74.
  • Vučković N. Droga i medicina. Novi Sad: Futura; 2009.
  • Vukadinović D. Socioepidemiološke karakteristike pacijenata lečenih na odeljenju za alkoholizam i odeljenju za narkomaniju SBPB G. Toponica. Zbornik radova XXVIII simpozijuma o bolestima zavisnosti, Vrnjačka Banja, 2012.
  • Zdravstveno statistički godišnjak Republike Srbije za 2011. godinu, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Miloš Jovanović Batut”, 2012.